o jednoj bebi

Odlučih se voditi dnevnik o mojoj bebi i svemu onome što nas prati kako ON raste. Kao i svaka novopečena majka susrela sam se sa mnogim nedoumicama šta i kako?! Shvatiš da ti pola stvari nije jasno, da se mnoge stvari nisi setio pitati ranije,ali onda kreneš da pratiš situacije i usputno sve saznaješ..da li od strane interneta, baba, drugarica itd...

Kažu da mnoge stvari zaboraviš pa iz tog razloga nek sve ostane zapisano možda zatreba i za drugo. 

 Da krenem od početka.

Jedna sam od onih sretnih žena koja je imala lak porođaj s obzirom da je prvo dete i da nisam u dvadesetim Cela trudnoća mi je bila lagana, osim gorušice i nameštanja oko položaja za spavanje nisam imala većih problema. Kako smo pred sam porođaj odlučili da promenimo stan tako je to značilo da neću sedeti i ležati mirno ni u devetom mesecu. Što mi naravno nije predstavljalo problem jer sam jedna od aktivnijih osoba. Uz sve to se desilo i da lift ne radi pa sam svaki dan održavala kondiciju penjajući se na četvrti sprat. Naravno moj dečak se izgleda umorio toga i hteo je ranije napolje Dođe ta 37.nedelja..kontrola, hop...otvoreni ste 7cm...možete vi na porađanje iako očekuješ opet ti nije svejedno. Tešilo me samo to što su mi rekli da će sve ići brzo. Zaista i jeste. Indukcija u 19h a maleni je bio na mojim grudima u 20:36h

• Mart 2014 [1]
• Februar 2014 [2]

• Generalna [3] 

• postporođajna depresija
• Kad dođem na svet
• Čestitamo